Rezultati istraživanja naučnika sa Univerziteta u Njujorku objavljeni su u časopisu Američkog gerijatrijskog društva. Otkrili su da je redovna upotreba interneta “bila povezana sa otprilike polovinom rizika od razvoja demencije u poređenju sa sporadičnom upotrebom“.

Veza postoji “bez obzira na stepen obrazovanja, rasu ili etničku pripadnost, pol i generaciju ispitanika“. “Onlajn angažovanje može da doprinese razvoju i održavanju kognitivnih rezervi, što zauzvrat može da nadoknadi proces starenja mozga i smanji rizik od razvoja demencije“, rekla je jedna od autora studije Virdžinija V. Čang.

Koristeći podatke iz Studije zdravlja i penzionisanja (HRS), višegodišnjeg istraživanja odraslih Amerikanaca, Čang i njene kolege su pratile 18.154 osobe starosti od 50 do 64,9 godina koje nisu patile od demencije u periodu od skoro osam godina. Utvrdili su da je u tom periodu 4,68 odsto ispitanika dijagnostikovano sa demencije.

Odloženo kognitivno oštećenje

“Redovna i umerena upotreba interneta u kasnom odraslom dobu tokom dužeg perioda povezana je sa odloženim kognitivnim oštećenjem“, pokazuju rezultati studije zasnovane na odgovorima učesnika na njihovu upotrebu interneta.

Ali ako ste mislili da starije osobe, ili bilo koja starosna grupa, mogu bolje da iskoriste svoje vreme umesto da surfuju beskrajnim internetom, čitaju gluposti koje objavljuje većina društvenih medija ili otvaraju sumnjive e-poruke, istraživanje je to uzelo u obzir.

“Nesumnjivo je potrebno prikupiti dodatne dokaze o mogućim štetnim efektima prekomerne upotrebe interneta“, upozorio je tim NIU, podsećajući da su druga ranija istraživanja ukazivala da se, uglavnom kod mlađih internet zavisnika, „pojava smanjenih verbalnih veština, smanjena koncentracija i oštećenje sive i bele materije u mozgu“.Rezultati istraživanja naučnika sa Univerziteta u Njujorku objavljeni su u časopisu Američkog gerijatrijskog društva. Otkrili su da je redovna upotreba interneta „bila povezana sa otprilike polovinom rizika od razvoja demencije u poređenju sa sporadičnom upotrebom“.

Veza postoji „bez obzira na stepen obrazovanja, rasu ili etničku pripadnost, pol i generaciju ispitanika“. „Onlajn angažovanje može da doprinese razvoju i održavanju kognitivnih rezervi, što zauzvrat može da nadoknadi proces starenja mozga i smanji rizik od razvoja demencije“, rekla je jedna od autora studije Virdžinija V. Čang.

Koristeći podatke iz Studije zdravlja i penzionisanja (HRS), višegodišnjeg istraživanja odraslih Amerikanaca, Čang i njene kolege su pratile 18.154 osobe starosti od 50 do 64,9 godina koje nisu patile od demencije u periodu od skoro osam godina. Utvrdili su da je u tom periodu 4,68 odsto ispitanika dijagnostikovano sa demencije.