Kada turisti počnu da otkrivaju švargle, krvavice i raznorazne iznutrice, neretko ostanu iznenađeni – pa čak i “uvređeni” takvom kuhinjom. I dok mi uglavnom nemamo ništa protiv dobrih starih specijaliteta, na putovanjima ćemo neretko odbiti nešto na čiji ukus dosad nismo navikli. Na popisu jela koja stranci ne vole svaka zemlja može ponuditi ponešto svojim kuhinjama, pa krenimo…

Pire na “kašiku”

Ako ugledate na belgijskom jelovniku kedul, taatjespap ili stampers, razmislite dvaput. Radi se o supi koja podseća na retki kromir pire s mlaćenicom. Ponekad može da sadrži veliku količinu maslaca, krišku sira, jaje ili rakove. Belgijanci ovo jelo tradicionalno poslužuju na Veliki petak, ali jedu ga i tokom cele godine.

Mak, šećer i valjušci

Onima koji su odrastali na rezancima s makom austrijski mohnnudeln možda i ne bi bio loš, ali turisti se najčešće ne oduševljavaju kombinacijom valjušaka, rastopljenog maslaca, maka i šećera. Za taj specijalitet Austrijanci rade testeninu koja podseća na šufnudle.

Omraženi namaz

Marmite ili voliš ili izbegavaš u širokom luku. Britanski namaz od ekstrakta kvasca prepoznaje se po braon boji – i jedinstvenom, slanom ukusu. Britanci ga jedu na tostu ili u sendvičima, a većina stranaca proba ga samo jednom.

To nije kraj…

Sir poput karamele

Skandinavci su poznati po hrani opojnih mirisa i izraženih ukusa koje turisti ne podnose. Jedna od takvih je norveški gjetost, meki, pomalo lepljiv sir koji ukusom i izgledom podseća na karamel. Radi se tako da se surutka kuva do iznemoglosti, sve dok ne postane istovremeno slana i slatka i dobije se sir koji je izvan uobičajene kategorije.

Konjetina u Italiji

Italijanska kuhinja jedna je od najpopularnijih na svetu, ali turisti se često šokiraju kada u mesarama vide konjetinu. Italijani meso konja preporučuju jer obiluje gvožđem i pripremaju kao govedinu ili divljač. Ali stranci koji posegnu za bresaolom od konjetine, misleći da se radi o nekom mesnom klasiku, često budu iznenađeni.