Home Ekonomija Spoljni dug BiH manji za 300 miliona KM

Spoljni dug BiH manji za 300 miliona KM

0
Spoljni dug BiH manji za 300 miliona KM

“Spoljni dug Bosne i Hercegovine na kraju marta 2022. iznosio je 9,7 milijardi maraka. Spoljni dug entiteta Federacija BiH pao je krajem marta na 5,3 milijarde maraka sa 5,5 milijardi maraka tri mjeseca ranije, dok je spoljni dug entiteta Republika Srpska smanjen na 4,1 milijardu maraka sa 4,2 milijarde maraka”, navodi se u izvještaju Ministarstva finansija i trezora BiH.

Dodaje se da je inostrani dug Brčko distrikta na kraju marta iznosio 45,5 miliona maraka, što je pad sa 48,2 miliona maraka na kraju decembra.

“Spoljni dug institucija Bosne i Hercegovine u istom periodu smanjen je na 56,2 miliona maraka sa 68,9 miliona maraka tri mjeseca ranije.

Spoljni dug BiH čini 20,1 odsto bruto domaćeg proizvoda Bosne i Hercegovine”, ističe se u kvartalnom izvještaju.

Ekonomista Igor Gavran kaže u izjavi za “Nezavisne novine” da bi, iako je smanjenje duga pozitivno, važno bilo znati sve razloge zbog kojih je do smanjenja došlo i kako se struktura duga promijenila.

“Naime, ukoliko se dio smanjenja odnosi na kursne razlike i recimo slabljenje drugih valuta u kojima je dio duga denominiran u odnosu na KM, ili ukoliko je paralelno došlo do rasta unutrašnjeg duga i zaduživanja na domaćem tržištu jednakog ili većeg smanjenju vanjskog duga, onda ne bismo mogli govoriti o bilo kakvom poboljšanju. Ipak, ako optimistički pretpostavimo da se najveći dio smanjenja odnosi na stvarno smanjenje obaveza, to je pozitivna promjena, ali već odranije znamo da se povećava godišnji iznos obaveza, odnosno otplata koje se moraju izvršiti u ovoj i narednim godinama, a za što se već otvoreno najavljuje novo zaduživanje jer nema dovoljno sredstava da se obaveze drugačije izmire”, ističe Gavran.

Dodaje da je ovo prije svega slučaj sa Republikom Srpskom, ali ni ostali dužnici nisu u položaju da komotno mogu izmirivati svoje obaveze bez novih zaduženja.

“Ako bi se trend stvarnog smanjenja duga nastavio, to bi svakako bilo veliko rasterećenje, ali teško se može očekivati s obzirom na najveće elaboriranje u prethodnom dijelu odgovora, a svakako ne bi moglo da se osjeti još neko vrijeme zbog godišnjih izdvajanja za otplatu ovog duga koji slijede čak i bez novih zaduženja”, naglasio je Gavran.

Ekonomski analitičar Saša Stevanović rekao je da smanjenje duga u apsolutnom iznosu ukazuje na probleme u realizaciji projekata, gdje su kreditori iz inostranstva.

“Za održivost dugova više je bitan momenat plaćenih kamata, ekonomskog rasta i primarni fiskalni bilans. Svi prethodno navedeni elementi idu u korist da naš ekonomski sistem treba da povećava apsolutni iznos duga, a ne da ga smanjuje. Smanjenje duga samo ukazuje da nam projekti stoje, da sporije napredujemo u konvergenciji dohodaka ka zemljama EU. U situaciji kada se fiskalni prostor povećava, kada nam se prostor za novo zaduživanje povećava, spoljni dug smanjuje, a kada nam stoje projekti koji ubrzavaju konvergenciju dohodaka naših stanovnika, onda treba usmjeriti domaće ekonomske politike u pravcu rasta spoljnog duga, koji je istorijski gledano jeftiniji nego unutrašnji dug”, zaključio je Stevanović.

Bilans.ba

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here