Ako dete provodi previše vremena na telefonu ili tabletu, roditelji su zabrinuti zbog uticaja mreža na mentalno zdravlje mališana. Ipak, digitalna kultura ne mora da bude tako loša, jer ako se izgradi na dobrim osnovama, pomoći će detetu da bira kvalitetniji sadržaj i da bolje raspolaže vremenom na internetu, a samim tim uticaće pozitivno na njegovo samopouzdanje, osećaj kompetentnosti i kritičko mišljenje.

Verovatno ste u nekom trenutku oduzeli detetu telefon ili tablet. Mališan se strpi, “izdrži” da neko vreme ne igra igrice ili da ne bude na Tiktoku i onda kad mu ponovo dozvolite da bude na internetu, vrati se na staro i nastavlja satima i satima da bude na mrežama. Suzbijanje upotrebe uređaja, samim tim i društvenih mreža ne rešavaju probleme, smatraju naučnici i dodaju da je ideja da ih naučimo da se na pravi način nose izazovima digitalnog sveta.

Šta je digitalna pismenost

Za vladanje digitalnom pismenošću potrebno je da razumemo tehnologiju, jer ako je ne razumemo, digitalni svet postaje nepregledan, a često i opasan. Stručnjaci ističu da je digitalno opismenjavanje važno iz dva razloga: bezbednosti i efektnijeg korišćenja sadržaja na internetu. Kada smo u procesu digitalnog opismenjavamo deteta, trebalo bi da radimo na njegovoj sposobnosti kritičkog razmišljanja, razvijanja samospoznaje i izgradnje pozitivnih društvenih veština.  

Digitalna pismenost se “uvukla” u sve pore naših života, a posebno je postala važna kod dece i ne podrazumeva samo da znamo kako da “škljocnemo” selfi ili otvorimo nalog na Instagramu. Ovaj termin skorijeg datuma, podrazumeva sposobnost pronalaženja, analizu, procenu, stvaranje i prenos informacija u digitalnom formatu.

Veštine digitalne pismenosti su životne veštine

Digitalna pismenost razvija veštine koje povećavaju blagostanje čineći decu pametnijom, emocionalno snažnijom, kompetentnijom i sigurnijom. To nisu samo veštine “baratanja društvenim mrežama”, već su važne životne veštine koje se primenjuju na sve što rade. Digitalna pismenost se ne stiče lako i ne možete samo da kažete: “Evo, poštovaćemo određena pravila i to je to”. Kao roditelji, trebalo bi da preuzmemo odgovornost za ponašanje svoje dece, osnažujući svesne izbore i određujući prioritete, piše “Saklodži tudej”.  

Kako da znamo da je dete digitalno pismeno ili ide u tom smeru

Digitalna pismenost povećava blagostanje tako što su na pravo mesto “postavljene” unutrašnje psihološke potrebe kao što su autonomija (samostalni izbori i evaluacija), kompetencija (verovanje u sposobnost da se deluje i prevaziđu prepreke) i društvena povezanost (emocionalna veza sa drugima). Ova pismenost gradi samosvest, autonomiju, kritičko mišljenje i kompetenciju tako što uči decu da:

• Prepoznaju kada je upotreba tehnologije zdrava i uravnotežena
• Postavljaju pitanja i kritički razmišljaju o tome šta vide na mrežama
• Preuzmu odgovornost za ponašanje, osnažujući svesne izbore i određujući prioritete
• Izgrade društvene veštine poput ljubaznosti i empatije
• Pružaju strategije za postupanje sa nasilnicima ili neprikladnim sadržajem
• Shvate važnost granica – uključujući lično ponašanje, privatnost i vlasništvo nad sadržajem
• Shvate skrivene motive nekog sadržaja

Na digitalnoj pismenosti treba svi da radimo

“Primeri u našem okruženju često govore da deca ne koriste uređaje i internet u edukativne svrhe, nego samo kada nastavnici traže od njih. Zato je neophodno da na digitalnoj pismenosti radimo svi – od roditelja, preko nastavnika, psihologa, vaspitača, da bismo deci preneli znanje na najbolji mogući način. Takođe, primećeno je da ukoliko dete nešto posebno interesuje, npr. automobili, samo će se “raspitati” na internetu, gledati delove automobila, čitati o modelima i markama kola. Ovakav vid interesovanja treba podstaći”, kaže za RT Balkan defektolog-surdolog Nataša Stanković. 

RTbalkna.