Na dugovečnost utiče mnogo toga. Način života, genetika, ishrana, međutim, jasno je da život od pre 50 i 100 godina nikako ne može da se poredi sa današnjim tempom i stresnim situacijama.

Ono što je izvesno jeste da ishrana može uticati na svaki aspekt naših života, pa tako i na dugovečnost. U svetu postoje takozvane plave zone, predeli u kojima ljudi žive najduže i najzdravije.

Plave zone uključuju Ikariju u Grčkoj, Okinavu u Japanu, Sardiniju u Italiji, Loma Lindu u Kaliforniji i poluostrvo Nicoja u Kostariki.

Ishrana ljudi u tim predelima je bogata povrćem, voćem, žitaricama i mahunarkama, a poznato je da ove namirnice imaju velikog udela na zdravlje i životni vek.

Istraživanja potvrđuju da je prehrana bazirana na biljnoj hrani najzdravija.

Istraživanje objavljeno u časopisu PLOS Medicine takođe naglašava pozitivne učinke režima prehrane biljnom hranom na dugovečnost. Istraživački tim otkrio je da prelazak na biljnu prehranu od 20. godine može produžiti životni vek za 10.7 godina kod žena i 13 godina kod muškaraca.

Ipak, važnu ulogu igra i hrana koju treba izbegavati. Ne jedu se prerađena hrana, slatke poslastice, rafinirani ugljeni hidrati, crveno i prerađeno meso, gazirana pića, sokovi i energetski napici.