Budući da često ne daje simptome, povišen holesterol je tihi ubica, a svom stanju ne pomažete ako jedete ove namirnice
Povišen holesterol u krvi spada u česte zdravstvene probleme kojih nismo svesni jer isprva ne odaju jasne simptome, pa ga često nazivaju “tihim ubicom”.
Holesterol je neophodan za normalan rad ćelija i čini ćelijaske i intraćelijske membrane, a u nekim organima i organskim sistemima u organizmu ima vrlo važne uloge, poput, recimo, sinteze žučnih kiselina u hepatocitima.
Problem, međutim, nastaje ukoliko je on povišen, a stručnjaci naročito upozoravaju na LDL holesterol, koji verovatno znate kao “loš holesterol”.
Ukoliko on premaši normalne vrednosti, višak se lepi za unutrašnje zidove krvnih sudova, čime može da dovede do šloga, ateroskloroze, povišenog krvnog pritiska, srčanog udara, hroničnog oboljenja bubrega, kamenca u žučnoj kesi itd.
Brojna istraživanja ukazala su na vezu između ishrane i holesterola u krvi, a kao što postoje namirnice koje mogu pomoći u snižavanju holesterola, tako je utvrđeno i da je određena hrana opasna za ljude kojima je ova supstanca povišena.
Škola medicine Univerziteta Harvard objavila je na svom portalu spisak četiri grupe hrane koje bi trebalo izbegavati, a naglašeno je da treba pripaziti s namirnicama bogatim zasićenim mastima.
Govedina, svinjetina i jagnjetina su puna zasićenih masnoća, a harvardski stručnjaci ističu da ova crveno meso ne treba u potpunosti izbaciti iz ishrane već samo ograničiti njihov unos, odnosno jesti ga povremeno. Štaviše, harvardska Škola medicine navodi ograničenje porcije na 3 unce, odnosno 85 grama, a savetuje i da radije biramo nemasne komade kao što su pečenica, svinjski put ili file.
Kako se navodi, idealno je da se crveno meso zameni proteinima s niskim udelom zasićenih masti i holesterola, kao što su pileća i ćureća prsa bez kože, zatim riba i pasulj, prava riznica biljnih proteina.
Hrana pržena u dubokom ulju, poput pilećih krilaca, spada u najgore kada je u pitanju holesterol jer prženje povećava kaloričnost hrane.
Zbog toga je preporučljivije jesti pečenu hranu ili makar koristiti fritezu i maslinovo ulje.
Mnoge studije dokazale su da mesne prerađevine ne bi trebalo često da budu zastupljene u ishrani. Pored toga što prolazi kroz složenu preradu, obično se za viršle, paštete, salame itd. koristi najmasnije crveno meso.
Možda kobasice od piletine ili ćuretine deluju zdravije, ali čak ni one nisu bez holesterola, napominju s Harvarda.
Keksovi i peciva koja se prave od velike količine putera i margarina obiluju holesterolom. Hrana iz pekare često je vrlo siromašna hranljivim sastojcima, a bogata svim onim što ne želimo u svom organizmu, poput šećera i zasićenih masti, koji dokazano podižu nivo holesterola u krvi.
Njih se ne morate zauvek odreći, ali se trudite da ih jedete retko i da ne kupujete gotove proizvode, već da pravite domaća peciva, kao i da umesto putera koristite zdraviju alternativu.
Foto: Lightspring/Shutterstock