Znamo da je hodanje sjajan kardio, pogotovo za početnike. Pored klasičnog brzog hoda, postoji i alternativni pristup ovoj aktivnosti: hodanje unazad. Iako ne deluje kao “ozbiljan” trening, hodanje unazad ima brojne prednosti. Može pomoći u poboljšanju ravnoteže, fleksibilnosti, olakšavanju bolova, a predstavlja izazov i za mozak.
Hodanje je svakodnevna aktivnost koju obavljamo bez previše razmišljanja. Može biti sjajna kardio vežba, dobra je za one kojima trčanje predstavlja veliki napor, ali koji i dalje žele da održavaju svoje zdravlje. Osim fizičkog zdravlja, povoljno utiče i na smanjenje stresa, zbog čega se šetnje kroz prirodu uvek preporučuju.
Ipak, manje je poznato da, kada bismo preokrenuli ovu klasičnu fizičku aktivnost, dobili bismo iznenađujuće benefite. Hodanjem unazad možemo trenirati um i telo, ali na malo drugačiji način.
Koordinacija
Da bismo ostali u uspravnom položaju dok hodamo unazad, moramo “uključiti” različite delove uma i tela, koji zajedno rade na održavanju ravnoteže. Mozak mora pravilno da registruje okolinu i uskladi pokrete tela za optimalno održavanje stabilnosti.
Pored toga, može pomoći u poboljšanju brzine kretanja, posebno nakon povrede ili oboljenja. Nekoliko studija je pokazalo da je hod unazad bio bolja vežba za koordinaciju i ravnotežu nego stajanje u mestu, pogotovo kod pacijenata koji su imali moždani udar.
Samim tim, hodanje unazad može poboljšati i formu klasičnog hoda unapred, jer postajemo svesni svojih pokreta, držanja tela i pravca hodanja.
Vežbanje mišića, ublažavanje bolova
Kada hodamo normalno, prilikom svakog koraka, zemlju dodiruju prvo peta, pa prsti. Kada hodamo unazad, redosled se menja i prvo koristimo prste, pa petu, što aktivira mišiće nogu na drugačiji način.
Jedna studija u Južnoj Koreji je pokazala da hodanje unazad angažuje mišiće nogu više nego kod klasičnog hoda. Aktivira se kvadriceps, koji ispravlja noge, održava stabilnost i “gura” telo unazad. Pored toga, listovi se blago istežu i jače aktiviraju pri svakom koraku.
Na kraju, promena u držanju prilikom ove vežbe aktivira mišiće koji podržavaju lumbalni deo kičme, što može biti od pomoći onima koji imaju horničan bol u donjem delu leđa.
Klasično trčanje i hodanje je veoma dobro za zdravlje, ali često može dovesti do problema sa kolenima, dok hodanje unazad ne nanosi toliko pritiska na njih. Zbog toga se hodanje unazad često preporučuje za rehabilitaciju, jer umanjuje stres na kolena i vremenom može ublažiti bol.
Sagorevanje kalorija
Pošto mišići rade intenzivnije, hodanje unazad može biti dobra aktivnost za mršavljenje. Na Američkom koledžu sportske medicine je otkriveno da se na ovaj način troši oko četrdeset odsto više kalorija, nego kao kod klasičnog hodanja, što može biti sjajna zamena za one koji osećaju bolove u zglobovima od drugih vrsta kardio vežbi.
Mentalno razgibavanje
Na kraju, pored svih fizičkih dobrobita koje donosi, hodanje unazad je sjajno kao vežba koncentracije, a čak može biti i oblik meditacije. Pošto je hodanje aktivnost koju svakodnevno obavljamo, lako je zaboraviti na koji način zapravo aktivira naš um i telo. Kada sebi zadamo izazov i promenimo smer, potrebno je da budemo fokusirani tokom celog procesa.
Na taj način vežbamo mozak, ali možemo sprečiti i potencijalnu dosadu od klasičnih kardio vežbi. Male izmene u fitnes rutini mogu imati velike i pozitivne rezultate.
Za hodanje unazad je potrebno pronaći veliki prostor, u kome ne postoji mogućnost da se sudarimo sa nekim i povredimo. Važno je pravilno disati, pažljivo osetiti tlo pod nogama (prvo prsti, pa peta) i početi sa hodanjem. Ako pokušavamo ovu vežbu u teretani, najbolje je početi na veoma maloj brzini, a vremenom je moguće praktikovati i trčanje unazad.
RTbalkan.