Fenomen koji je poznat kao “sljepilo izbora” to i dokazuje, a dvojica naučnika su svojim eksperimentom pokazala da se više oslanjamo na ono što vidimo, nego na naše misli u trenutku donošenja odluke. Postavlja se pitanje – da li biramo ono što volimo, ili volimo ono što odaberemo?
Percepcija slobodne volje i izbora u velikoj meri može biti samo naša iluzija, dok se u stvarnosti naše odluke mogu bazirati na različitim društvenim mehanizmima, pa čak i političkim i emocionalnim manipulacijama koje su vešto “upakovane u ukrasni papir”, tako da ih i ne doživljavamo kao takve. Zahvaljujući dvojici naučnika koji su istraživali kognitivne funkcije, Piteru Johansonu i Larsu Holu, danas postoji čitav niz eksperimenata koji dokazuju da često ne primećujemo da ono što smo dobili nije ono što smo birali da dobijemo, kao i da naša slobodna volja može biti dosta ograničena.
Naučnici uz pomoć eksperimenta dokazali da naše izbore ne primećujemo
Ova dvojica naučnika su prvi uvideli da između onoga što biramo i onoga što dobijemo često ima neslaganja, a kako bi dokazali ovu zakonitost, oni su sproveli jedan sociološki eksperiment: pred dobrovoljce su stavili dve crno-bele fotografije mladih žena i zamolili ih da pokažu koja im je od njih dve lepša i privlačnija, a zatim bi njihove fotografije okrenuli licem nadole. Tako okrenute, oni bi učesnicima u eksperimentu pružili fotografiju koju su oni odabrali, ali bi ih u tom trenutku vešto menjali tako da ispitanici ne vide, i davali im baš onu fotografiju koju nisu birali, tražeći im da obrazlože svoj izbor. Možete pretpostaviti, gotovo niko od učesnika nije primetio da je u pitanju fotografija druge žene, ali su zato svesrdno “branili” svoj izbor i obrazlagali ga na razne načine. Ovaj fenomen oni su nazvali “slepilom izbora”.
“Slepilo izbora” se može javiti u različitim situacijama
Naučnici se na ovom eksperimentu nisu zaustavili, a njihova dalja istraživanja pokazala su da se “slepilo izbora” javlja u najrazličitijim situacijama. Jedan od eksperimenata koji je pored prvog, najznačajnijeg, privukao najviše pažnje odnosio se na lakoću promene političkog mišljenja, a bio je sproveden u Švedskoj ne tako davno, 2010. godine, kada je veliki broj građana anketiran na ulicama o njihovom političkom opredeljenju.
Ispitanicima su dati formulari u kojima je trebalo da odgovore na 12 političkih pitanja po principu “slažem se/ ne slažem se”, a nakon toga formulari su bez znanja ispitanika zamenjeni onima sa potpuno drugačijim odgovorima, koji jasno pokazuju delovanje drugačije političke partije. Kasnije, od njih je traženo da svoje odgovore obrazlože, a posebna pažnja stavljena je baš na odgovore koji su bili promenjeni u odnosu na njihove originalne. Možete da pogađate – čak 92 procenta ispitanika nije uvidelo promene u odgovorima i prihvatilo je “lažne” ankete kao ispravne i svojeručno popunjene!
Da li biramo ono što volimo, ili volimo ono što odaberemo
Iako često mislimo da je naš izbor pokazatelj da baš to volimo ili želimo, eksperimenti ovog tipa dokazali su da ponekad ipak samo zavolimo ono što odaberemo. Međutim, čak i ukoliko prelistate vaše fotografije od pre 5, 10 ili 15 godina, videćete da su na vaše izbore uticali različiti faktori – možda su to bili modni trendovi, možda partner koji je jako voleo “kežual” stil oblačenja, a nije isključeno ni da su društvene norme nametale izbore iz prošlosti.
Foto:© Canva / g-stockstudio, Sketchify
RTbalkan.