Nekada nam je šolja kafe ili čaja koji sadrži kofein bila pravi spas od pospanosti, ali kako godine prolaze, deluje kao da je sve teže da nas kofein “prodrma” kao nekada. Da li smo razvili veliku toleranciju ili možda ne konzumiramo dovoljno veliku dozu? Da li je možda čak u pitanju naš raspored spavanja ili postoje i drugi faktori koji su doveli do nedostatka željenih efekata kofeina?

Kada kofein “ne radi” kao pre, to može biti znak da se u našem telu dešavaju određeni procesi koji ga u tome sprečavaju. Od nepravilnog sna do genetske predispozicije, postoji nekoliko stvari koje mogu umanjiti stimulativne efekte kofeina:

Premor

Pre nego što pomislimo da smo možda razvili veliku toleranciju, možemo obratiti pažnju na sopstveni raspored spavanja. Ako nedeljama ili čak mesecima ne spavamo onoliko sati koliko je preporučeno (najmanje sedam sati za odrasle), onda se premor može nakupiti i biti toliko intenzivan da čak ni kofein ne pomaže.

Ovde često dolazi do začaranog kruga: osećamo se umorno i pospano, pa odlučimo da konzumiramo više kofeina, koji nam zapravo ne pomaže da se osećamo bolje, već samo dodatno pogoršava naš raspored spavanja.

Hemijsko jedinjenje adenozin se prirodno proizvodi u našem telu dok smo budni, predstavlja neurotransmiter koji našem telu govori kada je vreme za odmor. Kada se popne do određenog nivoa, tada smo pospani, ne možemo da se skoncentrišemo i samo želimo da spavamo. Kofein privremeno blokira receptore adenozina, tako da “prevari” naš organizam, ali ako duži vremenski period ne spavamo kako treba, onda adenozin preovladava i kafa/čaj ne pomažu.

Dakle, prvo treba da definišemo da li kvalitetno spavamo, pa zatim da odlučimo da li nam kofein zaista pomaže ili samo pogoršava problem.

Popodnevni umor i pad energije

Veliki broj ljudi oseća pad energije u popodnevnim časovima, pogotovo nakon ručka. Uzrok može biti hrana koju smo jeli ili prethodno navedeni premor, ali ovaj osećaj je deo čovekovog cirkadijalnog ritma, koji kontroliše naše nivoe energije u toku 24 časa. U ovim trenucima je važno da znamo da je pospanost posle podne normalna stvar i da nam kofein možda neće pomoći jer naše telo prati prirodne procese. Ipak, ovaj pad može biti mnogo intenzivniji kod onih koji su premoreni, tako da bi trebalo popraviti raspored spavanja i izbegavati kofein u kasnim popodnevnim časovima.

Razvili ste toleranciju na kofein 

Ako nam je kofein nekada bio delotvoran lek za pospanost, ali više ne možemo da osetimo iste efekte, onda postoji mogućnost da smo razvili toleranciju. Ovo objašnjenje se najviše odnosi na one koji kafu ili čajeve sa kofeinom konzumiraju godinama unazad, jer je naše telo naviklo na svakodnevne doze kofeina koje unosimo. Tada je potrebno da povećamo količinu kako bismo potencijalno dobili iste stimulativne koristi kao ranije, prenosi portal “Rajz sajens (Rise Science)”.

U jednoj američkoj studiji su učestvovale dve grupe. Jedna je svakodnevno konzumirala kofein, a druga placebo napitak u trajanju od osamnaest dana. Nakon toga, obe grupe su u isto vreme konzumirale kofein i pokazalo se da je grupa koja je primala placebo imala intenzivnije reakcije, što znači da je prva grupa imala višu toleranciju. Druga istraživanja sugerišu da se tolerancije može razviti za samo tri ili pet dana, tako da postoji velika mogućnost da kafa/čaj “ne rade”, jer se naše telo naviklo. 

Ne unosite dovoljno kofeina

S druge strane, postoji mogućnost da jednostavno ne konzumiramo dovoljno kofeina. Na primer, ako pijemo “samo” jednu šolju u toku dana, možda našem telu (u zavisnosti od kilaže, građe i prirodne tolerancije) ova količina nije dovoljna za dobijanje željenih efekata, tako da možemo povećati količinu.

Za odrasle se preporučuje konzumiranje najviše četiristo miligrama (oko četiri šolje kafe) na dan, ali ako ni ova doza nije stimulativna, onda je bolje da pronađemo uzrok nedostatka efekta kofeina, umesto da je povećamo i remetimo raspored spavanja. 

Genetika

Ako nikada ne osećamo efekte kofeina, ali sigurni smo da dovoljno spavamo i konzumiramo ga u umerenim dozama, onda odgovor može biti genetika, koja sprečava kofein da se “zalepi” za receptore adenozina, koji onda lako nastavi da mozgu šalje signale da smo umorni. Pored toga, enzimi u jetri diktiraju koliko brzo kofein može da se razgradi, koliko će dugo ostati u našem organizmu i koliko je potrebno da osećamo željene efekte, a rad ovih enzima može odrediti i naša genetika, kao i nekoliko sledećih reakcija:

• Da li reagujemo pozitivno ili negativno na kofein
• Nivo osetljivosti n kofein
• Da li nam utiče na san
• Da li uzrokuje anksioznost
• Razvijanje tolerancije
• Potencijalni neželjeni efekti nakon odvikavanja

Navedeni primeri se mogu menjati kroz različita životna doba.

Uticaj lekova

Određeni lekovi (neki antibiotici, lekovi za visok krvni pritisak, dijabetes…) interaguju s kofeinom i menjaju način na koji on utiče na vas. Mogu usporiti metabolizam kofeina, što znači da on duže traje u vašem sistemu pa je potrebno više vremena da osetite njegove efekte. Ovo takođe može povećati verovatnoću neželjenih efekata, poput tremora i glavobolje, dok istovremeno smanjuje dobre efekte, kao što je trenutni podsticaj energije. Upravo ovo može biti jedan od razloga zašto odmah ne osećate efekte kofeina.
Osim lekova, alkohol takođe može usporiti metabolizam kofeina, menjajući način na koji on utiče na vas (dok s druge strane, nikotin povećava njegove efkte).