Da je spavanje veoma važno i da igra značajnu ulogu u zdravlju i utiče na naše raspoloženje često primetimo nakon neprespavane noći. Posao i ostale obaveze koje nas očekuju u toku dana radimo otežano i potrebno nam je daleko više energije i koncentracije da odradimo jednostavne zadatke. Mnoge studije potvrđuju da je najbolje spavati bar sedam sati, a skorašnje istraživanje otkriva da je pomisao da smo dobro spavali važnije za naše raspoloženje nego da se stvarno dobro naspavamo.

Ako mislimo da smo imali kvalitetan san, velike su verovatnoće da ćemo se osećati zadovoljno i odmorno sledećeg dana, tvrde naučnici sa Univerziteta Vorvik u Engleskoj. U njihovom istraživanju učestovalo je preko 100 ljudi starosti između 18 i 22 godine, a učesnici su vodili dnevnik o noćnom spavanju.

Beležili su kada su otišli u krevet, koliko je trajala priprema za spavanje, koliko je vremena trebalo da zaspu, vreme buđenja, vreme kada je ispitanik ustao iz kreveta, kao i opšte zadovoljstvo spavanjem.
Učesnici u istraživanju su tokom noći nosili i uređaj – aktigraf, koji je registrovao koliko i kako su spavali. Takođe, pet puta tokom narednog dana zabeležili su svoje pozitivne i negativne emocije, kao i koliko su zadovoljni svojim životom.

Istraživači su uporedili podatke sa aktigrafa sa percepcijom učesnika o njihovom snu i kako su se osećali sledećeg dana. Otkriveno je da su oni učesnici koji su se mislili da su dobro spavali bili bolje raspoloženi sledećeg dana čak i ako je njihov kvalitet sna bio loš.

“Iako bi uređaj za praćenje sna ukazivao da su loše spavali, njihova percepcija kvaliteta sna često je bila prilično pozitivna – ako su mislili da su dobro spavali, pomoglo je da budu raspoloženiji sledećeg dana”, istakla je autorka studije dr Anita Lenis i dodala: “Ako aktigraf “kaže” da su dobro spavali, a učesnik nije tako doživeo noć, ova informacija može da pomogne da ponovo procene koliko su zaista spavali. Praćenje sna nudi informacije o spavanju koje obično nisu dostupne dok spavamo. Dakle, to može poboljšati subjektivnu percepciju sinoćnjeg sna, a time i opšte blagostanje sledećeg dana”. 

Naučnica je dodala da su “rezultati otkrili da je način na koji mladi ljudi procenjuju svoj san povezan sa njihovim osećanjem blagostanja i zadovoljstva narednog dana”.

“Kada su učesnici izjavili da su spavali bolje nego inače, iskusili su više pozitivnih emocija i imali su veći osećaj zadovoljstva životom sledećeg dana. Međutim, rezultati kvaliteta sna izvedena iz aktigrafa uopšte nisu bili povezani sa blagostanjem”, navodi se u studiji objavljenoj u magazinu “Emoušun”. 

RTmagazin.