Hladnije doba godine, u koje upravo ulazimo, uobičajeno je obeleženo povećanom aktivnošću sezonskih respiratornih infekcija.

Broj obolelih od korona virusa je u Srbiji iz nedelje u nedelju sve veći. Virus gripa još uvek nije potvrđen, ali se njegova pojava očekuje. Jedino pneumokokne bolesti nemaju sezonu, a izazivaju čitav niz bolesti od upale pluća, srednjeg uha, do vrlo teških bolesti kao što su sepsa i meningitis. Ipak, sve ove infekcije i njihovi teži oblici mogu se sprečiti vakcinama. Respiratorne infekcije predstavljaju najčešće infekcije savremenog društva. Najčešči uzročnici su virusi influence i parainfluence, respiratorni sincicijalni virus, rinovirusi, korona virusi i drugi. Od akutnih respiratornih infekcija, odrasle osobe prosečno obole 3 do 5 puta godišnje, a deca još češće.

Upravo o ovim problemima diskutovalo se na okruglom stolu “Ko rano rani”, na kome su pored naših stručnjaka učestvovali lekari iz Hrvatske i Slovenije. Međunarodni okrugli sto zajednički su organizovali Forum pacijenata Srbije, Respiratorni edukativni centar i strukovno udruženje pulmologa.

“Sezona respiratornih infekcija je uveliko počela iako još uvek nije došlo do značajnog zahlađenja i grupisanja ljudi u zatvorenom. Formiranjem kolektiva, posebno školskih, od septembra, registrujemo pojavu oboljenja koja su tokom dominacije SARS-CoV-2 virusa bila potisnuta, poput infekcija izazvanih respiratornim sincicijalnim virusom (RSV) kod beba i male dece, streptokoknih angina, infektivne mononukleoze, a kao posledica nižih obuhvata imunizacijom tokom pandemije. S tim u vezi, u Srbiji i zemljama u okruženju, uočava se značajnija pojava obolevanja od velikog kašlja. Stopa obolevanja od COVID-19 je u porastu od početka septembra. Na svake dve do tri nedelje registrujemo skok stope od oko 30%. Virus gripa još uvek nije potvrđen u Srbiji, ali se njegova pojava očekuje. SARS-CoV-2 je tokom prethodnih sezona dominirao u populaciji i potisnuo je respiratorne i druge viruse, kao i bakteriju pneumokok. Uvek moramo da radimo na podizanju svesti o značaju imunizacije među ljudima, jer je demografija dinamična stvar. Na primer oni koji su pre dve decenije imali 45 godina nisu bili u riziku i bili su manje zainteresovani za vakcinaciju protiv ovih bolesti. Danas imaju 65 i grupa su u riziku. Isto tako, prethodno zdravi ljudi koji obole od neke hronične bolesti moraju biti informisani i vakcinisati se protiv ovih bolesti, jer u slučaju obolevanja dolazi do komplikacija osnovne bolesti i životi bi im mogli biti ugroženi”, upozorava prof. dr Vladimir Petrović, epidemiolog i direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodina.

Mnogi programi vakcinacije su zanemareni zbog dvosmislenih poruka u javnosti koje su dovele do toga da se stavovi o imunizaciji negativizuju.

“Što se odraslog stanovništva tiče, broj osoba vakcinisanih protiv gripa tradicionalno je nizak. Unutar poslednjih petnaest godina u Hrvatskoj se vakciniše od 5 do 15% ukupne populacije, a što je zaista mali broj. Vakcinisanje protiv kovida poslednjih meseci je gotovo potpuno prestalo. Može se reći da je poverenje, odnosno pozitivno razmišljanje o imunizaciji u Hrvatskoj u padu, i da se, barem što se gripa i kovida tiče, ne može očekivati značajniji uticaj cepljenja. Prve slučajeve infekcije respiratornim sincicijskim virusom (RSV) u Hrvatskoj zabeležili smo prošle nedelje i zasigurno označavaju početak sezonske epidemije, a koliki će njen intenzitet biti, nemoguće je sada prognozirati. Kada je reč o vakcini protiv korone, nova vakcina, dakako, štiti protiv aktivnih varijanti, a sadrže dominantnu podvarijantu koja je poslednjih meseci u cirkulaciji. Smatra se da i nešto starije vakcine, pri tome mislim na one koje sadrže podvarijante BA.4/5 takođe, pružaju solidnu zaštitu protiv aktualno cirkulirajućeg virusa. Aktualne preporuke za vakcinaciju protiv kovida u Hrvatskoj, ažurirane su prošli mesec i savetuju cepljenje svim osobama starijima od 65 godina, korisnicima staračkih domova, kao i ustanova za zaštitu hroničnih bolesnika, kao i radnicima koji u takvim ustanovama rade. Preporučuje se i svim hroničnim bolesnicima, bez obzira na dob, trudnicama i zdravstvenim radnicima – ističe prof. dr Goran Tešović, pedijatrijski infektolog iz Hrvatske, Klinika za infektivne bolesti “Dr Fran Mihaljević” i predsednik Hrvatske koalicije za imunizaciju, udruženje koje ima za cilj popularizaciju vakcinacije kao optimalne opcije za smanjenje pritiska nekih infektivnih bolesti i poboljšanje ukupnog zdravlja nacije. I pored toga što je imunizacija globalno smanjila oboljevanje od zaraznih bolesti koje mogu da se spreče vakcinacijom, moderna civilizacija se danas susreće sa problemom održivosti sprovođenja imunizacije.

“Teške infekcije pneumokokom pogađaju malu decu i starije osobe sa oslabljenim imunim sistemom i hroničnim bolestima. Za razliku od gripa, pneumokokna bolest nema svoju sezonu i može se dobiti u bilo kom momentu. Kada se pojavio COVID-19, Svetska zdravstvena organizacija je pozvala da se zaštitimo od svih respiratornih infekcija, tačnije da se zaštitimo dostupnim vakcinama za COVID-19, grip i pneumokok, koji su najčešći izazivači. Svakako da su u najvećem riziku osobe starije od 65 godina, kao i osobe sa pridruženim bolestima. Preporuke Instituta za javno zdravlje, kao i brojne svetske referentne ustanove preporučuju zaštitu dostupnim vakcinama. Složićete se, da bismo voleli da postoji ovakav vid prevencije za neke druge bolesti, a nemamo ih. Nije lako lečiti ozbiljne infekcije i sve više se priča o antibiotskoj rezistenciji, a rešenje je pred nama”, rekao je ass. dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju, Univerzitetski Klinički centar Srbije.

Pacijenti sa kojima je Forum pacijenata Srbije u komunikaciji, a to su uglavnom oboleli od najtežih onkoloških, autoimunih i drugih bolesti, shvataju značaj imunizacije, međutim na žalost veliki deo, pre svega mlađe i zdravije populacije, ima rezerve prema vakcinama.

“Razumemo da mladim i zdravim sugrađanima, imunizacija nije u fokusu, jer misle da neće imati teže forme bolesti. Međutim, oni i ako ne budu imali teške forme bolesti, mogu biti prenosioci pomenutih virusa i bakterija i tako direktno mogu da ugroze starije. S toga ih pozivam da budu solidarni, da misle na svoje bolesne ukućane, prijatelje, kolege, obrate se izabranim lekarima i vakcinišu bar bolesne članove porodice. Pored ravnodušnosti prema vakcinama protiv virusa COVID-19 postoji i problem neobaveštenosti ljudi koji nisu protiv imunizacije, ali nemaju informacije. Uzmimo za primer vakcinu protiv bakterije pneumokok, većina starijih od 65 godina a naročito hronični bolesnici bi trebalo da je prime, ali na žalost mnogo njih ni ne zna da na nju ima pravo, da je dostupna o trošku države”, zaključila je Olja Ćorović, potpredsednica Foruma pacijenata Srbije.