Drugi primjer su lajkovi, koji dovode do porasta nivoa dopamina u mozgu. Međutim, funkcije mogu doći sa društvenim pritiskom da se odgovori ljudima, kao što su notifikacije o pročitanim porukama. Štaviše, poruke i druga obaveštenja mame nazad potrošače na platforme

Prekomerno vreme ispred ekrana i predugi boravak na društvenim mrežama mogu izazvati nedostatak pažnje, impulsivnost, neurorazvojne poremećaje i poteškoće u učenju i pamćenju, navodi se u izveštaju poslanice EP Kim van Sparentak.

Nacrt izveštaja Evropskog parlamenta o dizajnu onlajn platformi koji izaziva zavisnost daje užasnu sliku posledica prekomernog vremena ispred ekrana i poziva na nova pravila EU kako bi se rešio problem.

Dizajn koji izaziva zavisnost, koji se odnosi na privlačenje pažnje korisnika kako bi provodili što više vremena na platformama, već je neko vreme na radaru EU. Prošle godine Komitet Evropskog parlamenta za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača (IMCO) pripremao se da donese rezoluciju o “dizajnu onlajn usluga koje izazivaju zavisnost”.

Na čelu inicijative je poslanica Zelenih Kim van Sparentak, koja je prošle nedelje objavila svoj nacrt izveštaja sa detaljnim prikazom rizika za mentalno zdravlje usled previše provedenog vremena pred ekranom.

Pošto se radi o samoinicijativnom izveštaju, dosije nema zakonodavnu vrednost. Ipak, on treba da da politički signal, upravo u trenutku kada Evropska komisija procenjuje da li su njena pravila o zaštiti potrošača i dalje odgovarajuća svrsi.

Prema nacrtu izveštaja, u proseku, svako četvrto dete, kao i mladi, posebno od 16 do 24 godine, provedu preko sedam sati dnevno na internetu. Više od dva do tri sata ispred ekrana se već računa kao prekomerno vreme ispred ekrana.

Ovo može biti zbog igara, društvenih mreža, servisa za strimovanje filmova, serija ili muzike, veb prodavnica i aplikacija za upoznavanje, koje su dizajnirane tako da korisnici troše maksimalnu količinu vremena ili novca na platformi umesto da im služe “na neutralniji način”.

U nacrtu izveštaja se kaže da YouTube, Netflix i Spotify nude funkcije poput beskonačnog pomeranja ili podrazumevane automatske reprodukcije, definišući ih kao “psihološke trikove za zadržavanje potrošača na mreži”. Ostale karakteristike dizajna koje izazivaju zavisnost uključuju ponovno učitavanje stranice “povucite za osvežavanje” ili personalizovane preporuke.

Takve karakteristike utiču na “psihološke potrebe, ranjivosti i želje potrošača, kao što su socijalna pripadnost, socijalna anksioznost ili strah od propuštanja”. Primer poslednjeg su privremeno dostupne informacije, kao što su “story” ili funkcija “kuca…”.

Drugi primer su lajkovi, koji dovode do porasta nivoa dopamina u mozgu. Međutim, funkcije mogu doći sa društvenim pritiskom da se odgovori ljudima, kao što su notifikacije o pročitanim porukama. Štaviše, poruke i druga obaveštenja mame nazad potrošače na platforme.

Objektiv.rs