Nije potrebno da živimo pored mora da bismo praktikovali mediteranski režim ishrane, jer je veoma jednostavan za uklapanje u svakodnevnicu, a donosi brojne koristi. Osim što poboljšava zdravlje, sprečava pojave ozbiljnih bolesti i pospešuje rad mozga, mediteranska ishrana je korisna i za planetu.

Mediteranska ishrana se načešće nalazi na vrhu hijerarhije zdravih režima ishrane, zato što obuhvata brojne zdrave, ali i ukusne namirnice. Lako je primeniti je i eskperimentisati sa različitim vrstama obroka, koji imaju brojne hranljive materije, doprinose zdravlju organizma, a mogu produžiti i životni vek.

“Deluje kao da je ova vrsta ishrane univerzalni ‘poklon’: uključuje dobru hranu, uglavnom biljke, ali pruža i osećaj zadovoljstva,” objašnjava za “Nacionalnu geografiju” Dejvid Kac, stručnjak za preventivnu medicinu. “Obuhvata sve osnove dobre ishrane, uklanja potrebu za ‘brzim zadovoljstvima’ kada je u pitanju hrana i pomaže u uvođenju postepenih promena celokupnog životnog stila. Mediteranska ishrana se već generacijama pokazuje kao delotvorni režim.”

Zdrave, ali i dostupne namirnice

U mediteransku ishranu se uključuju različite vrste zrna, povrća, mahunarki, semenki, začina i zdravijih masti, koje se mogu naći u maslinovom ulju. Što se tiče proteina, uglavnom preovladavaju različite vrste morske hrane, piletina i jaja, a najpopularnija pića su jogurt i crno vino (to jest, “zdrav” alkohol).

“Princip je veoma jednostavan i ne isključuje ni jednu grupu namirnica, što odgovara mnogim ljudima i apsolutno svako može dobiti određene koristi,” objašnjava Kac.

Štiti telo od bolesti

Do sada su sprovedene brojne studije koje pokazuju da se mediteranska ishrana se dovodi u vezu sa dugovečnošću. Studija objavljena u žurnalu “JAMA Interna medicina” je pokazala da, u poređenju sa drugim zdravim režimima, mediteranska ishrana pruža najbolje rezultate što se tiče dužine životnog veka. Oni koji su skoro četrdeset godina jeli na ovaj način su imali dvadeset odsto manje šanse od razvijanja bolesti koje mogu prouzrokovati prevremenu smrt.

“Hronične bolesti, to jest kardiovaskularne bolesti, rak, dijabetes tipa 2, neurodegenerativne bolesti i oboljenja respiratornog sistema su vodeći uzroci smrti. Ako se smanji rizik od dobijanja navedenih oboljenja, pojedinac može duže da živi, jer mediteranska ishrana pospešuje vitalnost,” objašnjava Kac.

Zdravlje mozga, prevencija raka i upale

Studija objavljena u “JAMA Netvork open” žurnalu, u kojoj je ispitano preko šest hiljada starijih ljudi, pokazala je da oni koji su primenjivali pretežno mediteranski režim ishrane tokom života su imali bolje kognitivne sposobnosti nakon ispitivanja, nego oni koji nisu imali ovakvu vrstu ishrane. 

Zasebna nemačka studija objavljena u žurnalu “Pabmed central (PMC)” je pokazala da ovakav režim može sprečiti rizik od različitih vrsta raka, kao što su rak dojke, glave i vrata, prostate, jetre… “Takođe se vezuje i sa manjim rizikom od ponovnog oboljenja kod onih koji su već jednom preživeli ovu bolest,” objašnjava Nejtan Berger, profesor medicine i biohemije.

Dobra za ljude, ali i planetu

Osim što je bogata hranljivim materijama koje su veoma korisne za čoveka, proces dobijanja namirnica koje se svrstavaju u mediteransku ishranu je ekološki odgovorniji. “Jasno je da konzumiranje više biljnih, umesto životinjskih proizvoda ima manji uticaj na životnu sredinu i dolazi do manje proizvodnje otpada,” dodaje Kac. Koristi se manje vode i potrebne su manje površine i količine đubriva, proizvodnja namirnica mediteranske ishrane dovodi do manje emisije štetnih gasova. 

Zapravo, u ovogodišnjem izdanju žurnala “Nutrijents (Nutrients)” je zabeleženo da najmanji negativni uticaj na ekologiju imaju mediteranska i veganska ishrana.