Novembar je mesec borbe protiv raka pluća, a o ovoj bolesti posebno se priča poslednjih dana, nakon što je preminuo glumac Žarko Laušević, koji je imao upravo rak pluća.IZVOR: B92
Od ove bolesti preminule su i mnoge druge naše poznate ličnosti, poput Nebojše Glogovca, Zorana Kalezića, te Olivera Dragojevića, Masima Savića i drugih.
Godišnje u Srbiji od ove opake bolesti umre više od 4.500 ljudi, a ova crna statistika stavlja nas na prvo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća.
Dr Vesna Đurić, pulmolog u Kliničko-bolničkom centru “Dr Dragiša Mišović”, istakla je da stres može biti okidač za maligne bolesti poput karcinoma pluća.
“Stres pokreće ceo mehanizam veoma složenih patofizioloških posledica koje mogu da utiču na zdravlje. U našoj zemlji je statistika razočaravajuća – postavi se dijagnoza svake godine kod 7.000 ljudi. Ovu bitku izgubi oko 5.000. Radi se o teškom oboljenju. Veliki faktori rizika su genetske predispozicije, ili/i pušenje. U grupi pacijenata sa karcinomom pluća, 90 odsto su pušači. Postoje naravno i drugi faktori rizika, kao što je aero-zagađenje, prisustvo PM čestica u vazduhu, koje vrlo lako prolaze kroz disajni trakt i dolaze do pluća, a zatim se putem cirkulacije raznose do bilo kog drugog organa. One su veoma toksične i mogu da pokrenu oštećenje pluća i naruše zdravlje”, rekla je doktorka Đurić u emisiji “Jutro” na TV Prva.
Ona je navela nekoliko simptoma, ali i dodala da je u pitanju veoma podmukla bolest i da, kada se simptomi primete, ona je već uznapredovala.
“Kašalj je uglavnom simptom respiratornih bolesti ali je, isto tako, i najčešće zanemaren, posebno kod pušača, koji ga svrstavaju u normalan. Kašalj ni tada nije normalno da se dešava. Za svaku promenu kod kašlja, u jačini i intenzitetu, trebalo bi se obratiti lekaru. Takođe, nedostatak daha. Bolovi u grudima i iskašljavanje krvi obično nam govore da je bolest već uznapredovala. Pluća ne bole, tek kada bolest zahvati plućnu maramicu, gde se nalaze nervi, tada dolazi do jakih senzacija, poput bola”, navela je dr Đurić.
Kako je rekla, od ranog dijagnostikovanja ove bolesti svakako zavisi i uspeh lečenja, a ističe i važnost prevencije.
“Dakle, prevencija je najjeftinija, ali je najuspešnija. Na prvom mestu su to preventivni pregledi. Pušači stariji od 50 godina bi trebalo jednom godišnje da odlaze na kontrole. Spirometrija i standardna radiografija grudnog koša predstavljaju zlatni standard u postavljanju dijagnoze, a tu su i dodatni pregledi, poput skenera”, ističe doktorka.