Svako od nas je barem jednom morao da žrtvuje san i ostane budan cele noći, bilo da je u pitanju dugačko putovanje ili pripremanje za ispit. Možda ne deluje kao da jedna neprospavana noć može da ima veliki uticaj na naš organizam, ali naučnici su otkrili da samo jedna neprospavana noć može da “preuredi” rad našeg mozga i dovede do boljeg raspoloženja i hiperaktivnosti.

Ako cele noći ne spavamo, sutradan možemo da osetimo određeni osećaj euforije, skoro kao da nam mozak radi “prekovremeno” da bismo ostali budni i skoncentrisani, iako je naše telo iscrpljeno. Tim neurobiologa je otkrio da je ovakva reakcija zapravo posledica nesanice koja “preuredi” naš mozak – ovo može uključivati usvajanje novih strategija, prilagođavanje ponašanja ili menjanje pristupa određenim situacijama.

Naučnici su na Nortvestern Univerzitetu sproveli nekoliko eksperimenata i analizirali su kako nedostatak sna utiče na različite grupe miševa. Saznali su da je mozak miševa koji nisu spavali cele noći proizvodio visoke nivoe dopamina, a sinaptička plastičnost (proces koji se aktivira kada mozak prenosi i upija informacije) je bila povećana. Interesantno je da slične efekte na mozak imaju i antidepresivi, što može potvrditi nekoliko studija, u kojima je dokazano da manje sati sna može ublažiti simptome depresije. 

Iznenađujuće otkriće: Nedostatak sna može ublažiti depresiju

Miševi koji su bili iskorišćeni za eskperiment su isprva bili agresivniji, hiperaktivni i hiperseksualni kada im je uskraćen san na duži vremenski period, dok su prethodno bili naspavani i mnogo mirniji. Zatim, naučnici su uočili da se nivo dopamina povećao nakon neprospavane noći, pa su odlučili da skeniraju njihove mozgove. Tada su otkrili da efekti antidepresiva traju čak i nakon što je prva, hiperaktivna faza prošla.

“Verujemo da neuronsko “preuređivanje” može da dovede do različitih reakcija. Na primer, pojačanje lučenja dopamina tokom privremenog gubitka sna pospešuje neuroplastičnost, tako da ovi novi procesi mogu duže da potraju. Mnoge studije su pokazale da gubitak sna može da poboljša raspoloženje i da ovi efekti traju danima ili čak nedeljama kasnije,” objašnjava za portal “Njuzvik” profesorka neurobiologije Evgenija Kozorovicki, jedan od autora studije. Ipak, dodala je da nije uvek jednostavno pronaći tačan razlog za dužinu trajanja ovih promena u mozgu različitih životinja (kao i ljudi).  

“Naravno, možemo pretpostaviti da, ako često ostajemo budni tokom cele noći, postepeno ćemo gubiti sposobnost regulisanja našeg raspoloženja, što bi eventualno dovelo do metaboličkog stresa i razvijanja mnogih bolesti,” zaključila je.

Iako ovi nalazi pokazuju da neprospavana noć može imati određene željene efekte, gubitak sna nikada ne bi trebalo da bude shvaćeno kao “lek”, već da postoje brojni druge, zdravije metode za lučenje dopamina (vežbanje, odlazak u šetnju…).

“U budućim analizama želimo da razumemo šta tačno prouzrokuje reakcije slične kao kod uzimanja antidepresiva ako ne spavamo jednu noć. Da li drugačiji razlozi za nesanicu možda dovode do drugačijih rezultata? Na primer, da li nesanica zbog učenja za ispit i nesanica kod roditelja koji imaju novorođenče može doneti drugačije efekte,” rekla je Kozorovicki, dodajući da ovakva istraživanja mogu pomoći kod pronalaženja adekvatnih terapija za ljude koji pate od depresije i nesanice.