„Postoji i zavisnost od lepote. Mlade devojke umesto usta imaju viršle. Imaju kilograme silikona i labave nokte od 12 centimetara. Ludilu nema kraja’
„Kod ozbiljnih zavisnosti, apstinencija ne funkcioniše ili je kratkotrajna. Zavisnosti su starije od civilizacije. U Hrvatskoj ne postoji sistemska politika smanjenja štete po zdravlje, što bi značilo raditi nešto što nije baš ugodno ni zdravo, ali je hiljadu puta zdravije i spašava živote. Lažno moraliziranje stoji na putu dokazanim naučnim činjenicama. I pored svih programa, nikako ne možemo postići neke konkretne rezultate u smanjenju zavisnosti“, rekao je doc. Dr. Ranko Stevanović, načelnik Službe za javno zdravstvo HZJZ i predsjednik i suosnivač Hrvatske udruge za smanjenje zdravstvenih šteta.
„Svako dete zna da je pušenje štetno, a kada kažete pušaču da prestane da puši, ono vas gleda kao kravu i mrtvo tele. Postoji najmanje 50 zavisnosti, kao da su žice na harfi. Najdeblja nit je smanjena šteta od uzimanja lekova, druga su psihoaktivne supstance, treća je duvan, ali peti ili šesti je prekomerno unošenje soli, zatim šećera. Pa, zavisnost od interneta. Nisu nam više važni roditelji, prijatelji i porodica, već samo da internet funkcioniše. Mladići sede pored lepih devojaka, ali ih ne gledaju. Klađenje je skoro najteža zavisnost protiv koje se može boriti. Problem postaje kada želja za klađenjem prevaziđe svaki razum, pa ljudi pozajmljuju novac od lihvara, kleče pred kumovima da im pozajme 500 evra, prokockaju imovinu cele porodice“, kaže Stevenović i citira svog kolegu psihijatra Antu Bagarića, koji tvrdi da sinoć zbog kockanja u 100.000 ljudi u Hrvatskoj nije spavalo.
„Danas na 50 metara od svake osnovne škole u Hrvatskoj imate kladionicu ili kazino. Da li je ovo normalno? Ljudi uče da kockaju između 14 i 16 godina. Žene se manje kockaju jer nemaju toliko mogućnosti, imaju manje novca i moći, pa im je teže da nateraju, na primer, roditelje da prodaju kuću kako ih ne bi ubio kamatar“, ističe ističe Stevanović, dodajući da nije pristalica zabrane reklamiranja klađenja i kockanja jer svaka zabrana stvara još veće probleme. Ističe da ljudi koji idu u kladionicu umesto da plaćaju režije svakako treba da se jave psihijatrijskim ustanovama gde će dobiti pomoć. A šta je sa teškim pušačima?
„Nauka je nedvosmisleno dokazala da nikotin u cigaretama nije ozbiljan problem za fizičko zdravlje. To stvara jaku zavisnost. Savetovao bih pušačima koji ne mogu da prestanu da puše da pređu na zagrejani duvan ili e-cigarete. Lekar ima pravo da savetuje pacijenta o svemu iza čega stoji kao čovek i iza čega stoji nauka. Ako je dokazano da su rak i srčani udari uzrokovani dimom, nikotin i duvan ne treba kriviti. U Švedskoj su odlični rezultati postignuti korišćenjem kesica za duvan koje ljudima daju nikotin, ali neće dobiti rak pluća. Tamo je udeo pušača pao ispod 5 odsto, a ovde je 30 odsto. Ovo što kažem izaziva bes i bes kod mnogih lekara, ali tako je“, kaže Stevanović.
„Svi ljudi žele da budu lepi, ali neki su opsednuti lepotom. Društvene mreže su napravile veliku štetu. Problem nije malo botoksa ili filera, već kada čovek unakaže svoje telo. Žene su tome mnogo sklonije. Problem nastaje već u dobi od 9 do 12 godina, kada devojčice padaju pod uticaj raznih influensera. O tome treba da razgovaraju sa ljudima koji ih vole i stručnjacima, a ne sa strancima na društvenim mrežama. Mlade devojke umesto usta imaju viršle. Imaju dva kilograma silikona u gornjem delu i dva kilograma silikona u donjem delu tela. I goli nokti od 12 centimetara. Koji muškarac bi želeo da provede bilo koje vreme sa tom osobom? Ali ludilu nema kraja“, naglašava Stevanović i dodaje da treba najstrože kazniti one koji neovlašćeno obavljaju estetske operacije, kao i one koji maloletnicima prodaju duvan. I decu od malih nogu treba edukovati o smanjenju štetnih navika. Takođe smatra da je tetoviranje velikih delova tela neprirodno i štetno.
„A onda je sve češća ortoreksija, kada ljudi u želji da se zdravo hrane pređu svaku granicu kako bi se istakli u svom okruženju jer nemaju šta drugo da rade. Zato prestaju da jedu mleko, jaja, meso ili jedu samo semenke ili samo zelenilo. To je veoma nezdravo i taj čovek više nije ni srećan ni zadovoljan. S druge strane, imamo prejedanje i zavisnost od slatkiša. Nastaju u ranom detinjstvu zbog obilja. Nekada niko nije imao masti u krvi, dijabetes ili visok krvni pritisak jer se svako zrnce soli računalo. Roditelji dobronamerno teraju decu da jedu i kažnjavaju ih ako ne jedu. Kada je dete gladno, i ono će jesti gips sa zida. Kad je sit, ne želi ništa.
Ako dete ne želi da jede jaje za doručak, nemojte ga terati. Odraslim osobama koje imaju problema sa ishranom potreban je stručni savet. Imam višak kilograma, ali ne moram da izgubim 25 kilograma i da ne jedem ništa šest meseci. Zašto ne bismo bili siti ili debeli ako smo zadovoljni i ne štetimo zdravlju“, kaže Stevanović. On napominje da ljudi ne treba da traže smirenje u tabletama, već u sebi, u dobroti i ljubavi.
„Ne treba da se nervirate zbog gluposti i razmišljate o onome što ne možete da rešite. Zbog preteranog uzimanja lekova za smirenje, čovek ne može da funkcioniše u potpunosti, potrebno mu je sve više, a posle šest nedelja postaje opsednut njima i prvo na šta pomisli ujutru su tablete. Morate se izmeriti i uzeti pilulu kada vam je zaista potrebna. Isto je i sa cigaretama. Pali tri-četiri dnevno, a ne tri kutije“, zaključuje Stevanović.