Naučnici su u novoj studiji, koja je analizirala klimatske podatke i ljudske ostatke tokom perioda od 50.000 godina, otkrili vezu između prethodnih klimatskih promena i smanjenja veličine ljudskog mozga.

“S obzirom na nedavne trendove globalnog zagrevanja, od velike je važnosti istražiti i razumeti uticaj klimatskih promena na veličinu ljudskog mozga i ljudsko ponašanje”, piše u studiji kognitivni naučnik Džef Morgan Stibel iz Kalifornijskog muzeja prirodne istorije.

Tokom istraživanja, stručnjaci su posmatrali kako se veličina mozga 298 primeraka promenila u poslednjih 50.000 godina i kako se te promene odnose na podatke o globalnoj temperaturi, vlažnosti i padavinama. Primetili su da kada je globalna temperatura porasla, prosečna veličina mozga se značajno smanjila.

Rast temperature u holocenu i smanjenje ljudskog mozga

Stibel i njegove kolege analizirali su podatke o veličini lobanje iz deset odvojenih studija, koje su uključivale ukupno 373 merenja sa 298 ljudskih kostiju u rasponu od 50.000 godina. On je uključio veličine tela prilagođene geografskom regionu i polu u procene za procenu veličine mozga, piše Science Alert.

Ostaci su klasifikovani u četiri grupe prema periodu u kome su ljudi živeli: ostaci stari 100, 5.000, 10.000 i 15.000 godina. Zatim je uporedio veličinu mozga sa četiri klimatska istraživanja, uključujući podatke o temperaturi iz Evropskog projekta rudarenja leda na Antarktiku (EPICA), ledenog jezgra C.

Naime, tokom analize ledenog jezgra C, stručnjaci su dobili tačna merenja površinske temperature unazad više od 800.000 godina. U poslednjih 50.000 godina desio se poslednji glacijalni maksimum, što je uslovilo da prosečne temperature budu niže do kraja kasnog pleistocena. Zatim, u holocenu, prosečne temperature su porasle, što nas je dovelo do današnjih dana.

Analiza je pokazala opšti obrazac promene veličine mozga kod ljudi, koji je u korelaciji sa klimatskim promenama, odnosno sa povećanjem ili smanjenjem temperature. Primećeno je da se tokom holocenskog zagrevanja prosečna veličina mozga ljudi smanjila za više od 10,7 odsto.

“Čak i neznatno smanjenje veličine mozga kod ljudi danas bi moglo značajno uticati na našu fiziologiju. Čini se da se promene u veličini mozga dešavaju hiljadama godina nakon klimatskih promena“, objašnjava Stibel. Ovaj evolucioni obrazac se desio u relativno kratkom vremenskom periodu, u rasponu od 5.000 do 17.000 godina, a trendovi sugerišu da trenutno globalno zagrevanje može imati negativne efekte na ljudske kognitivne sposobnosti.

“Čak i neznatno smanjenje veličine mozga kod ljudi danas bi moglo značajno uticati na našu fiziologiju, na načine koji su trenutno neshvatljivi”, piše Stibel u studiji.

Analiza je pokazala da vlažnost i padavine takođe utiču na veličinu mozga. Iako je temperatura značajniji faktor, utvrđena je slaba korelacija između sušnih perioda i nešto veće zapremine mozga.

Još uvek postoje pitanja o tome šta tačno uzrokuje varijacije u veličini ljudskog mozga. Rezultati pokazuju da su klimatske promene povezane sa razlikama u njihovoj veličini, ali izgleda da klima ne objašnjava sve evolucione varijacije.

Prema Stibelu, faktori ekosistema kao što su nivoi grabežljivaca, indirektni klimatski efekti kao što su vegetacija i neto primarna proizvodnja, ili neklimatski faktori kao što su kultura i tehnologija takođe mogu doprineti promenama u veličini mozga.

“Rezultati sugerišu da klimatske promene predviđaju veličinu ljudskog mozga, a određene evolucione promene u mozgu mogu biti odgovor na stres okoline“, zaključuje Stibel.

Istraživanje pod nazivom Klimatske promene utiču na veličinu mozga kod ljudi objavljeno je u časopisu Brain, Behavior and Evolution.