Iako je trening neophodan za zdravlje (ne samo fizičko, već i mentalno), čak i ova dobra navika može da nam donese probleme, kao što su manje/veće povrede, premor… Zbog toga, ako nepravilno vežbamo, možemo da dobijemo kontra efekat, to jest da napravimo više štete nego dobrog. Srećom, način na koji vežbamo i koliko smo oprezni zavisi samo od nas i postoji nekoliko načina kako da izbegnemo negativne posledice.

Za nekoga je trening obavezan deo svakodnevne rutine, nekome služi isključivo za poboljšanje fizičkog izgleda, nekima za mentalno zdravlje, nekima oba… Ipak, bez obzira da li smo početnici ili već neko vreme treniramo, dodatni oprez i koncentracija nikada nisu na odmet. Nepažnja tokom treninga može da dovede do manjih povreda i premora, zbog kojeg je onda neophodno da napravimo privremenu pauzu, ali postoje i ozbiljniji slučajevi, kada povrede mogu biti toliko opasne da čak mogu da ostave trajne posledice.

Prema podacima američke organizacije “Nešnal sejfti kaunsel (National Safety Council)” u 2022. godini je zabeleženo oko 3.6 miliona slučajeva hospitalizacije zbog povreda tokom rekreativnog sporta, a skoro pola miliona ovih povreda je nastalo tokom korišćenja sprava za vežbanje u teretani. Osim ako se mehanizam mašine pokvario, u većini slučajeva, do povrede može da dođe iz sledećih razloga:

Nepravilno izvođenje vežbe

Kada želimo da postignemo određen fitnes cilj, često smo nestrljivi, želimo da napredujemo brzo, pa svaki put pokušavamo da pređemo sopstvene granice. Ambicija je važna za uspeh, ali nekada može da nas “zaslepi” i tada prestajemo da obraćamo pažnju na izvođenje vežbe, dobro držanje i pravilno korišćenje mašina.

Fitnes stručnjaci su za Si-En-En objasnili da će pravilno izvođenje  uvek pobediti brzinu, težinu i snagu koju koristimo kada vežbamo. Kada izvođenje nije dobro, onda trening gubi značaj, jer vežba neće biti dovoljno efikasna. Umesto da ojačavamo mišić za koji je vežba namenjena, dodatno opterećujemo druge mišiće i ligamente, koji inače ne bi trebalo da budu uključeni u tu vežbu.

Dobro je da obratimo pažnju i na “pravilno odmoranje“: kada dođe vreme za pauzu, u zavisnosti od vrste treninga koji obavljamo, moramo da budemo sigurni da mišić koji želimo da ojačamo nije aktiviran tokom pauze, jer će ova “brza regeneracija” da diktira efikasnost sledeće serije vežbi.

Kardio

Trčanje može da dovede do brojnih povreda, koje se često ne mogu “videti i osetiti” dok nije prekasno. Zbog toga je veoma važno da forma kardio treninga bude ispravna, kao i da budemo poptuno skoncentrisani na svoje kretanje i signale koje nam telo šalje dok trčimo.

Predugački koraci, naglo dočekivanje na petu i nepravilno držanje su samo neke od grešaka koje mogu ne samo da nam otežaju trening, već i dovedu do povrede. Najbolje da se konsultujemo sa fitnes stručnjakom ili čak sa fizijatrom, koji može ugledati promene na telu koje mogu nastati usled nepravilnog načina tračanja.

Na kraju, isuviše intezivni kardio (kao i preterivanje u bilo kojoj vežbi) uvek može doneti više lošeg nego dobrog. Za početnike se uvek preporučuje da krenu od brzog hodanja i da postepeno napreduju, jer se tako umanjuje rizik ne samo od povrede, već i od preopterećenja i umora, što bi samo dodatno sprečilo dobijanje željenih rezultata.

Bicikl

Možda vožnja bicikla ne deluje toliko zahtevno, ali greške tokom ove vežbe, bilo da vozimo u teretani ili napolju, mogu da uključuju bol u donjim leđima i kolenima, koji se vremenom može pogoršati i postati velika prepreka.

Sedište mora biti u ravni sa našim kukovima kada stojimo pored bicikla, kako bismo bili sigurni da ne opterećujemo donji deo tela. Pored toga, kada sedimo na biciklu i mirujemo, ako samo nožnim prstima možemo da dodirnemo tlo, onda je sedište na dobroj visini.

“Što više, to bolje”

Svaku vrstu treninga moramo da prilagodimo sopstvenim sposobnostima i iskustvu. Ako smo početnik, ne možemo da pratimo program nekoga kao što je, na primer, naš prijatelj koji već godinama ide u teretanu. Potrebno je da sve vežbe budu adekvatne za naše ciljeve, naše granice izdržljivosti i prag tolerancije. Ovo pravilo je još važnije ako nemamo konstanti nadzor profesionalca. 

Ako osećamo bol tokom i danima nakon svakog treninga, to ne znači da smo “uspeli”, već da smo verovatno već prešli svoje granice i ne bi trebalo dalje da se forsiramo. Najbolji rezultati dolaze postepeno, uz adekvatan režim ishrane i dovoljno odmora. 

RTbalkan.